Sad baš nešto čitam o muzičkoj istoriji i nađoh na internetu gomilu nekakvih studija koje govore o suvim informacijama , čini mi se sa dosta nagađanja. Kako možemo da znamo šta se desilo pre 4000 godina ,kad ima jako malo sačuvanih podataka o tome . Definitivno je da je muzika učestvovala u razvojnom putu čoveka i da je bila veoma bitan deo njegovog života (ako se ravnamo po Darvinovoj teoriji) . Ako se pak okrenemo na drugu stranu , da smo nastali kao Božija stvorenja kako smo saznali za muziku ? Ljudi moji moj najveći problem je što na ovu gomilu pitanja u mojoj tintari nemam odgovora i to me jede godinama a nema nikoga da mi konkretno odgovori na sve to. Različite studije, različiti tekstovi i različita shvatanja me samo dovode u nedoumicu i nekad se pitam da li sam uopšte ja normalna kad razmišljam o svemu tome .
Kako je nastala muzika ? Pa sad teorija koliko hoćete , pretpostavki i studija ,mašala a niko nije razmišljao o nekim malo drugačijim stvarima. Nekada su ljudi bili više povezani sa prirodom nego danas . Uspevali su da čuju otkucaje svog srca ,koje je još u majčinom stomaku jedina muzika.
Danas se to radi i ovako .
Beba dok je u stomaku sluša otkucaje majčinog srca i naravno čuje i svoje malo.Za nju je to prva muzika koju je čula u svom životu.Kad se rodi najlepše mesto koje svaka beba najviše voli su majčine grudi ne samo dok sisa nego i dok spava . A zašto ? Pa otkucaji srca koje tada čuje su joj najpoznatiji zvukovi dok je još mala i nenaviknuta na ovaj naš život. Zašto kažu da kad beba ne može da se smiri da treba da se stavi na grudi i to je jedini način . Možda tu leži odgovor i na pitanje zašto muškarci toliko vole ženske grudi .(naravno podrazumeva se i dojenje :) dok su bili bebe kao drugi razlog ).
Dakle prvi zvuk ili ritam koji čujemo je otkucaj srca . Razmislite malo o muzici koju slišate ,kakav ritam ima a onda poslušajte svoje srce . Odgovorno tvrdim da je muzika tako i nastala . Kad zagrlite dete instiktivno počinjete da se pomerate u ritmu i eto vam i ples . Ima li tu muzike ? Naravno da nema ali ima ritma , ritam srca . Eto ga sad uradih besplatnu reklamu jednom bendu ( za koji iskreno ne znam da li još uvek sviraju ). Ali to nije tema ove priče . Da li treba da pričam o ovome još?
Evo ovako stigli smo do rođene bebe. Kako raste dete čuje različite zvukove u prirodi i u svom okružeju ,oni su povezani onako kako smo mi zaboravili da budemo ,jer se do pete godine dete ponaša instinktivno.Tako razvija svoju svest o muzici . Privlači ga ono što mu najviše prija i što je blisko onom prvom zvuku koje je čulo . Svaki zagrljaj sa bližnjima donosi nove otkucaje i po tome bira sa kim će da se druži a sa kim ne , koga će da voli a koga da ignoriše. Sve je u otkucaju srca.Naučnici nemaju pojma ispituju i pretpostavljaju a sve im je na dohvat ruke , dovoljno je samo da zažmure i poslušaju sebe i biće im jasno kako je nastala muzika .
Ceo život tragamo za tim istim ritmom , u školi, na ulici ,u pozorištu, kafićima. Slični se prepoznaju , rekli bi nalaze se srodne duše , oni koji su od istih postali :) ili bolje teći od istog ritma otkucaja.
E tako je nastala muzika sa prvom bebom , prvim zagrljajem , prvom potrebom da pronađemo sebe u drugima ,prvom potrebom da se zaštitimo ,prvim stiskom ruke i prvim pogledom . Ne moramo da dodirnemo sve da bi znali ali ,da bi osetili moramo da vidimo i dodirnemo i ritam se pojavi.
Neću više da pišem o ovome , opet su me prekinuli pa je nit odletela u zaborav.
Nekom drugom prilikom
Kako je nastala muzika ? Pa sad teorija koliko hoćete , pretpostavki i studija ,mašala a niko nije razmišljao o nekim malo drugačijim stvarima. Nekada su ljudi bili više povezani sa prirodom nego danas . Uspevali su da čuju otkucaje svog srca ,koje je još u majčinom stomaku jedina muzika.
Danas se to radi i ovako .
Beba dok je u stomaku sluša otkucaje majčinog srca i naravno čuje i svoje malo.Za nju je to prva muzika koju je čula u svom životu.Kad se rodi najlepše mesto koje svaka beba najviše voli su majčine grudi ne samo dok sisa nego i dok spava . A zašto ? Pa otkucaji srca koje tada čuje su joj najpoznatiji zvukovi dok je još mala i nenaviknuta na ovaj naš život. Zašto kažu da kad beba ne može da se smiri da treba da se stavi na grudi i to je jedini način . Možda tu leži odgovor i na pitanje zašto muškarci toliko vole ženske grudi .(naravno podrazumeva se i dojenje :) dok su bili bebe kao drugi razlog ).
Dakle prvi zvuk ili ritam koji čujemo je otkucaj srca . Razmislite malo o muzici koju slišate ,kakav ritam ima a onda poslušajte svoje srce . Odgovorno tvrdim da je muzika tako i nastala . Kad zagrlite dete instiktivno počinjete da se pomerate u ritmu i eto vam i ples . Ima li tu muzike ? Naravno da nema ali ima ritma , ritam srca . Eto ga sad uradih besplatnu reklamu jednom bendu ( za koji iskreno ne znam da li još uvek sviraju ). Ali to nije tema ove priče . Da li treba da pričam o ovome još?
Evo ovako stigli smo do rođene bebe. Kako raste dete čuje različite zvukove u prirodi i u svom okružeju ,oni su povezani onako kako smo mi zaboravili da budemo ,jer se do pete godine dete ponaša instinktivno.Tako razvija svoju svest o muzici . Privlači ga ono što mu najviše prija i što je blisko onom prvom zvuku koje je čulo . Svaki zagrljaj sa bližnjima donosi nove otkucaje i po tome bira sa kim će da se druži a sa kim ne , koga će da voli a koga da ignoriše. Sve je u otkucaju srca.Naučnici nemaju pojma ispituju i pretpostavljaju a sve im je na dohvat ruke , dovoljno je samo da zažmure i poslušaju sebe i biće im jasno kako je nastala muzika .
Ceo život tragamo za tim istim ritmom , u školi, na ulici ,u pozorištu, kafićima. Slični se prepoznaju , rekli bi nalaze se srodne duše , oni koji su od istih postali :) ili bolje teći od istog ritma otkucaja.
E tako je nastala muzika sa prvom bebom , prvim zagrljajem , prvom potrebom da pronađemo sebe u drugima ,prvom potrebom da se zaštitimo ,prvim stiskom ruke i prvim pogledom . Ne moramo da dodirnemo sve da bi znali ali ,da bi osetili moramo da vidimo i dodirnemo i ritam se pojavi.
Neću više da pišem o ovome , opet su me prekinuli pa je nit odletela u zaborav.
Nekom drugom prilikom
