We n` de ya ho

   Pisati o mizici je isto kao i pisati o životu. Ima toliko vrsta muzike, različitih ritmova, različitih tema a ako se sagledaju sve zajedno nose istu notu neke u pozadini a neke u frontalnom delu koji se čuje na prvu loptu. Meni je ta prva lopta skoro došla glave iz ne znam kog razloga ali nek je na čast onima koji su to odradili majstorski jer su me samo probudili. Shvatih u jednom trenutku koji je u stvari značaj muzike. Shvatih da je to nešto što nam je u venama i da nas odlično opisuje. Dovoljno je da nekom kažete koju slušate muziku i ako to nije visokopopularna domaća, okarakterisaće vas u 60 % slučaja pogrešno zbog predrasuda , to su oni koji slušaju "narodnu" muziku a nemaju pojma šta je narodna muzika, 30% verovatno neće reagovati a onih 10% ostalih ( a možda i manje ) shvatiće šta hoćete da im kažete. Slušam domaću od kad znam za sebe. Moji roditelji su slušali svašta pomalo tako da imam gomilu singlica Zorice Brunclik ,Šabana Šaulića, Tome Zdravkovića ( skoro sve), Lepe Lukić, Topalka, Sedmorice mladih, Zdravka Čolića, Srebrnih krila, ProArte, Miše Kovača, prvu singlicu Riblje Čorbe Lutka sa naslovne strane,Crvenih Koralja i gomilu drugih koje i ne mogu da se setim. Od stranih izvođača Elvis je bio No.1, Tina Tarner,Dijana Ros,Rej Čarls i ostala ekipa, Kosa je bila kultni film a slušao se i stari rok Yu grupa, Smak, Atomski sklonište..., i sad da mi život visi o koncu ne mogu da se setim ostalih.Blokirao mozak. U svemu tome mi je drago što su me naučili da muzika nije samo jedan pravac, da ne ograničava nego te tera da istražuješ. Tako sam otkrila i ritam svoga srca. Ipak je to nešto crnačko i iskonsko u meni što ne može da se ugasi. Akapela izvođenja su najteži oblik izvođenja uživo. Rep je nešto što je izniklo iz tog pevanja a pretvoreno u nešto tamno i crno ( bez razloga). Rok , tek sam sad shvatila šta je u stvari ekspanzija roka donela, pa više nemam dilemu da poverujem u neke teorije zavere. Muzika kao muzika je ok ali ono što je prati nije, totalna ekspanzija pretvaranja devojaka u drolje, širenje narkomanije kao normalnog načina "života", blud i razvrat ukratko , ostalo je istorija. U svemu tome učačkala sam dosta klasične muzike u svom istraživanju i one koju i ne pamtimo ali je prepoznamo srcem. Dešava mi se da kad slušam muziku osetim nešto što mi je veoma poznato a tako daleko. Tek kad se opustim i prestanem da razmišljam dođem do otkrića. Jedan ton u kompoziciji je prisutan i ja ga prepoznajem. Ton koji vibrira mojim telom a i mnogima koji znaju da slušaju. To je čuveni vibrirajući zvuk OM. Ne znam kako ga zovu za mene je to upravo to što sam rekla, vibrirajući zvuk. Pokušajte da dugo izgovarate Om sa zadrškom na M. Osetićete vibracije u celom telu koje će na kraju da vas opuste.
     Sasvim slučajno sam u preslušavanju indijanske muzike naišla na ovu jutarnju molitvu :

https://www.youtube.com/watch?v=YhcgX1VHsgk&feature=youtu.be

Pokušajte da je slušate unutrašnjim ušima. Kroz celu pesmu se provlači vibracija OM zvuka. Obradujte svoju dušu, a posle neka oni preko bare razmisle koga su stavili u rezervat i ko su divljaci i da li možda ne treba da bude obrnuto !!!
Pesma posvećena Suncu. Jutarnja molitva koja vas podigne.Zašto završili kao životinje kad je njihov svet bio i ostao jedno. Svaka njihova pesma slavi život, majku prirodu, životinje, sunce i Boga. Šta je tu loše ili bolje kome su smetali ostaci starih verovanja i kome je u cilju da kompletno čovečanstvo okrene protiv svoje Majke i natera ga de je svesno uništava? Ovo nema veze sa muzikom ali i naše Dodole su igrale da bi prizvale kišu, zar to nije slično? Pa su i one otišle u zaborav a bilo bi lepo vratiti sve naše stare običaje kad smo uz muziku i pesmu prizivali dobro i terali zlo. Možda bi nam se posrećilo.